Koja su to nezgodna pitanja na intervjuu i kako odgovoriti na njih? Drugi deo

U prošlom tekstu – „Koja su to nezgodna pitanja na intervjuu i kako odgovoriti na njih? Prvi deo” ,pričala sam o svom iskustvu sa prvog intervjua i navodila sva ona nezgodna pitanja koja sam dobijala i konkretne odgovore koje sam na njih davala. Tokom vremena sam shvatila da pitanja nisu tu da bi nas zastrašivala, budila neprijatnost ili vidljivu tremu, već da bi nas stavila u neke realne situacije i u nama isprovocirala našu snalažljivost, navela nas na brzo razmišljanje i jednostavno pokazala našu prirodu, tip ličnosti i prethodna iskustva koja smo imali. Zato se trudite da budete skroz otvoreni, iskreni i prirodni, jer koliko kompanije žele da nađu pravi fit za sebe, toliko i vi želite da se osećate kao da tamo pripadate, kako po atmosferi, okruženju, ljudima, energiji, tako i po znanju, oblasti rada i sličnom. HR upravo zbog toga postavlja gomilu najrazličitijih pitanja, jer na taj način sklapa kompleksnu puzlu vaše ličnosti i samo ukoliko otvoreno na njih odgovarate, puzla vaše ličnosti će na pravilan način biti sklopljena.

Foto: NajStudent (AdobeStock)

U prvom delu smo navodili neke konkretne primere, pa kako ih je još ostalo, pišem vam o tome u nastavku:

#1 Koliku platu očekuješ?

Evo jednog večito neprijatnog pitanja. Kada se krugovi intervjuisanja bliže kraju, ovo je pitanje koje vrlo lako možemo očekivati. Ja sam ovako razmišljala. Ukoliko kažem cifru mnogo nižu od one koju su oni planirali, mogu izgledati kao neko ko ne ceni svoje znanje i trud, pa samim tim možda snizim i njihovo mišljenje o istom, a sa druge strane, ukoliko ta cifra bude mnogo veća, mogu sebe izgubiti kao kandidata. Teorija je u glavi bilo mnogo, sve su mogle i nisu morale biti tačne. Međutim, ono što ja uvek radim pre nego što do tog pitanja dođe, tačnije, i pre samog konkurisanja, jeste da se informišem dobro. Trudim da pronađem iznos plate na konkretnim pozicijama kako na nekim domaćim, tako i stranim sajtovima (ukoliko je kompanija internacionalna), gde u drugom slučaju često radim poređenja kroz pozicije, kako bih napravila približno tačan zaključak. Na taj način osiguram da upravo iznos koji ću reći, približno odgovara njihovom, plus dodam malčice, uvek vredi pokušati!

#2 Gde sebe vidiš za 10 godina?

Ovo pitanje sam sigurno dobila 2-3 puta do sada. Sećam se nikada nisam trudila da smišljam nešto, što na kraju potencijalno može zazvučati pogrešno. Odgovarala sam nešto ovog tipa: „Mislim da će se moja interesovanja, želje i potrebe kako se profesionalno razvijam menjati dosta i da sada ne bih mogla da kažem u kojoj tačno oblasti sebe vidim, jer bih verovatno slagala, ali ono što znam je da sebe vidim okružena dobrim i radnim ljudima, nadam se, svojim prijateljima i da zajedno radimo na nečemu korisnom i velikom.” I ovo je potpuna istina. Odgovorila sam na njihovo pitanje, ali u svom stilu. Osoba preko puta vas želi da oseti sigurnost i odlučnost u vašem glasu, a ovo pitanje je previše subjektivnog shvatanja, da bi postojao samo jedan tačan način da se na njega odgovori.

#3 Sa kojim tipom ličnosti ne bi volela da radiš u timu?

Ovo pitanje sam dobila na svom poslednjem intervjuu. U svojoj glavi sam ga protumačila kao sledeće: „Koji si ti tip ličnosti?”, jer samim tim, kada odgovorim šta volim, a šta ne, ja otkrivam i svoje osobine, a njima otkrivam da li bih se dobro uklopila u sadašnju postavku tima. Moj odgovor je izgledao otprilike ovako: „Volim da radim sa vrednim ljudima, koji se stalno razvijaju i od kojih mogu dosta da naučim. Ne volim okruženja gde ne bih imala slobodu da postavljam pitanja, da se konstantno razvijam i učim i gde bi neko čuvao svoje znanje od drugih, kao i ona gde su izvini, hvala i molim tabu reči. Volela bih da u timu imam osećaj da se svi dopunjujemo, radimo u istom cilju i čuvamo leđa jedni drugima, jer kada osetim takvu vrstu posvećenosti i empatije u drugima, mislim da posao tada prestaje da bude posao”. Iskoristite ovo pitanje kao momenat gde osoba preko puta vas može da vas upozna i ne zaboravite da su ljudi u timu jedan od najznačajnijih faktora vašeg zadovoljstva poslom!

#4  Da li si spremna da putuješ?

Još jedno od pitanja na koje je jako bitno dati iskren odgovor. Obavezno pitajte i vi! Na koje destinacije bi se putovalo? Koliko dugo bi putovanja mogla da traju? Koliko često godišnje bi se putovalo? Da li bih putovala sama ili sa svojim kolegama? Koliko bi najkasnije moglo da se desi da saznam za putovanje? Sve su ovo neka od pitanja koje vi možete njima postaviti, kako bi ste na najpravilniji način odgovorili. Tada će razumeti da vam je ovaj posao bitan i da želite najiskrenije da odgovorite i u njega se uklopite. Vrlo je moguće da biste u zavisnosti od vašeg odgovora mogli da budete pripojeni jednom ili drugom timu, jer ipak su putovanja nešto što prestavlja jake argumente među zaposlenima. Budite otvoreni i konkretni u ovom odgovoru!

#5 Da li vi imate za mene (HR pita) neko pitanje?

Ovo je prostor koji obavezno treba da popunite pitanjima. Nemoguće je da vas ništa dodatno ne interesuje! Razmislite o stvarima i detaljima koje ste voleli da saznate pre intervjua, pa sada to pitajte. Sigurno će vas interesovati tehničke stvari vezane za rok javljanja rezultata, vaš početak rada, da li postoji jasan program isplaniran za vas i u kom mesecu biste šta mogli da očekujete, pauze, odmori, veličina tima, satnica rada, fleksibilnost rada, rad od kuće i još mnogo toga.

Ukoliko ste student, obavezno naglasite svoje obaveze i kada bi poslodavac mogao da očekuje da bi vam trebalo slobodno vreme sa posla, radi polaganja ispita.

Takođe, ukoliko očekujete fleksibilnost, morate istu i vi vratiti nazad. Naglasite da vam je u redu da te sate prebacite iz jednog dana u neki drugi, da ste voljni da dostavite raspored obaveza nedelju dana unapred i slično, na taj način možete da izgradite dodatno poverenje i pokažete da ste neko ko se drži dobre organizacije i da vam je bitan transparentan i korektan odnos.

U sledećem ličnom primeru ću vam navesti koliko je bitno da se takve stvari kao što su obaveze i neki neodložni datumi unapred i transparentno naglase. Pre svog prvog razgovora za praksu sam već imala isplanirano letovanje od nedelju dana, karta za let, hotel, pa i muzeje su već bile rezervisane pre nego što sam uopšte imala ideju da ću se prijaviti. Na intervjuu sam im to naglasila i rekla da se nadam da to neće biti veliki problem i pitala da li praksa ima fiksan početak, na šta su mi oni odgovorili da ima. Ja sam se postavila tako da oni vide da mi je naravno praksa prioritet, ali da bi mi jako značilo ukoliko postoji prostora da se obe stvari uklope.

Posle intervjua u sebi nisam bila živa, mislila sam da će im to biti siguran argument da ja ne budem izabrana ili da ću biti u situaciji da će dva meseca planiranja putovanja biti izgubljena, ali to se nije desilo. Sećam se da su me pozvali i rekli: „Ivana, primljena si, i možeš otići na putovanje slobodno!”. Još jedan od dokaza da treba biti transparentan što se ovih stvari tiče, ne mogu ni da zamislim neprijatnost koju bih osećala da sam ih pitala za putovanje nakon što su me primili. Poenta ove pričice je da ukoliko nešto na vreme kažete, uvek postoji veća šansa da će se stvari poklopiti, jer postoji više vremena da se organizuju. Ukoliko ste neko ko ceni transparentnost, bitno vam je da znate kako stvari stoje i ne volite iznenadne preokrete, morate je i vi pružiti, tako se grade odnosi!

Nakon ove, malo duže teme i nekoliko ispisanih stranica, iskreno se nadam da sam vam približila ovu temu i prenela ideju da ništa nije onako kako izgleda. Ohrabrujem vas da se prijavljujete na prakse, poslove, volonterstva, jer ćete tako najbolje otkriti šta je ono što VI želite.

Srećno!