Sat Najstudent ne može da funkcioniše bez JavaScript podrške.

Predavanja uživo nemaju alternativu

Nedostatak terenske prakse od početka pandemije u grupaciji tehničko-tehnoloških fakulteta u glavnom gradu ostavio je rupe u znanju koje nije lako popuniti, tvrdi Ognjen Kočević, član Senata UB-a i potpredsednik Studentskog parlamenta.

Predavanja uživo nemaju alternativu

Foto: Pixabay

U aktuelnoj akademskoj godini fakulteti i predavači na većini univerziteta u Srbiji poprilično su se dobro organizovali i sproveli nastavu na daljinu nego što je to bio slučaj lane, na početku pandemije – stav je i studenata i profesora. I jedni i drugi su saglasni da živu reč i kontakt u četiri oka ne može ništa da zameni.

„Nedostatak terenske nastave od početka pandemije u grupaciji tehničko-tehnoloških fakulteta u glavnom gradu ostavio je rupe u znanju koje nije lako popuniti”, za „Politiku” naglašava Ognjen Kočević, član Senata Univerziteta u Beogradu iz reda studenata i potpredsednik Studentskog parlamenta. On upozorava da bi još jedna takva studijska sezona bila pogubna po znanje akademaca. Javno je na Senatu UB-a pre oko tri meseca upozorio na ovaj problem i u ime kolega je tražio organizovanje terenskih vežbi. Ne može, kaže, da krivi ni svog ni ostale dekane koji nisu uslišili molbe akademaca da znanje usvajaju na terenu.

Kočević naglašava da su zbog toga došli u situaciju da pojedine kolege dve godine nisu imale nastavu na terenu. Time je, kaže, u znanju doslovno osakaćena cela pandemijska generacija studenata na više fakulteta UB-a na kojima postoje terenska i praktična nastava.

I sada ćemo imati rudarske inženjere koji će tek po dobijanju diplome ući u rudnik. Rad na terenu za rudarske inženjere, hidrogeologe, geotehničare i kolege s ostalih smerova izuzetno je bitan jer za sve što učimo u teoriji prava znanja stičemo tek u praksi. Bili smo spremni da platimo i veće troškove terenske nastave, da umesto jednim putujemo s dva autobusa. Zajedničko putovanje je, zbog zaraze, bio prvi argument protiv terena, a drugi spavanje u grupama. U Studenjaku je bilo i po 8.000 studenata, a nije bio leglo zaraze – naglašava Kočević, koji je pohvalio Građevinski fakultet jer je svoje akademce sa geodezije poslao na teren.

Podaci predstavnika Studentskog parlamenta govore da je praksa i na Farmaceutskom fakultetu uspešno organizovana, dok su na Stomatološkom fakultetu akademce podelili u manje grupe i održali praktičnu nastavu s nesmanjenim brojem pacijenata. Akademci s prve tri godine Medicinskog fakulteta svoje nezadovoljstvo pokazali su na protestu sredinom meseca, kada su od uprave zatražili da praktične delove ispita polažu usmeno, a ne uobičajeno u vidu testa. Kako je objasnila Đurđa Rafailović, student prodekan Medicinskog fakulteta, taj zahtev je usledio jer su u takozvanoj pretkliničkoj nastavi oni predavanja slušali na daljinu. Do sredine novembra studenti medicine imali su uživo vežbe na svim godinama studija, a onda je zbog prelaska bolnica u kovid sistem i angažovanja lekara nastavnika sve preusmereno na daljinu. Tek im je početkom maja vraćena praksa uživo, tako da budući lekari gotovo pola godine nisu videli klinike. Prošle godine od sredine marta do 6. maja nije bilo praktične nastave, a onda je organizovana onlajn.

Studentski parlament UB-a je sprovodio anketiranje akademaca i ono pokazuje da su ove godine mnogo zadovoljniji načinom realizacije nastave na daljinu jer im profesori ne šalju PDF i prezentacije, već se snimaju dok predaju.

Igor Knežević, student prorektor Univerziteta u Novom Sadu, ističe da je u prvom pandemijskom talasu stanje bilo loše, naročito u organizovanju praktične nastave, ali da se sve poboljšalo u ovoj akademskoj sezoni. Konkretnih žalbi, kaže, nije bilo. Izmenjenim nastavnim okolnostima najviše su, smatra on, oštećeni studenti Medicinskog fakulteta, ali dodaje da je tamošnja dekanica najavila da će ovoga puta to ispraviti nadoknadama praktične nastave u toku leta.

Prednost je što kod njih studije traju šest godina, pa ukoliko su jednom semestru sprečeni da sprovedu praktičnu nastavu, to mogu da nadoknade u narednoj godini. Svi se trude da nedostatak prakse  popune, čim pandemija malo popusti. Ne mogu da kažem da je na našim fakultetima sve savršeno kao pre pandemije. Nije. Ali fakulteti, univerzitet i Ministarstvo prosvete neprestano sarađuju i zajednički pokušavaju da reše problem – ističe Knežević i dodaje da, uz imunizaciju, svi priželjkuju redovnu nastavu od 1. oktobra.

 

Nastava na daljinu da bude paralelno dostupna

I dalje aktuelna rektorka UB-a, prof. dr Ivanka Popović, planirala je da održavanje kombinovane nastave u budućnosti uredi definisanjem standarda u saradnji s Nacionalnim akreditacionim telom. Međutim, novi rektor, prof. dr. Vladan Đokić, čiji mandat zvanično počinje 1. oktobra, kaže da, uprkos tome što svi čekaju tren kada će ponovo raditi slobodno, misli da taj čas neće skoro doći, već da UB mora da napravi strategiju delovanja u ovakvim okolnostima, da sistemski uredi mogućnost prelaska na drugačije oblike nastave, što nije učinjeno.

Imamo izuzetne stručnjake iz pedagogije i IT tehnologija koji bi mogli da naprave platforme koje će poboljšati sistem nastave na daljinu tako da on bude uvek paralelno dostupan i spreman u slučaju potrebe da se pređe na njega – kazao je Đokić.

 

Izvor: Politika

Share
Sajt NajStudent.com koristi kolačiće kako bi ti pružio najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da si saglasan sa korišćenjem kolačića. Saznaj više o kolačićima ovde.