Sat Najstudent ne može da funkcioniše bez JavaScript podrške.

Priča o studentu Đorđu Radojeviću

Ima tek 20 godina, ali i posebnu misiju. Đorđe Radojević, student iz Kragujevca i pčelar mora da pomiri istoriju porodičnog pčelarstva dugu preko 80 godina, kao četvrta generacija pčelara - i savremene trendove koji su figurativno rečeno “kao osice” napali ovu granu poljoprivrede.

Priča o studentu Đorđu Radojeviću

Foto: Pixabay

A to je teško. I nosi obavezu. Jer pčelari su na neki način i “plemići poljoprivrede”. Tako Đorđe doživljava pčelinjake.

Moj deda po majci osnovao je današnju “Medinu+“ 1994. godine,  kao porodično preduzeće sa ciljem da nastavi tradiciju bavljenja pčelarstvom porodice Vukićević dugu preko 80 godina. Deda je mašinski inžinjer i dugogodišnji pčelar, koji je zanat opet ispekao sa svojim dedom 60-ih godina prošlog veka - priča nam Đorđe o svojoj “obavezi” da u ovovremenim uslovima sačuva porodičnu tradiciju i znanje - koje je kao u amanet nasledio od svojih predaka. A ovde, celu Cikot kod Rekovca, u levačkom kraju same pčele su ispričale svoju priču. Vekovima. Trebalo je samo te mudrosti sa kolena na koleno prenositi i čuvati. I od sebe i od drugih.

Porodična “Medina” se najpre bavila prometom pčelinjih proizvoda - med, polen, propolis, vosak, mleč, mešavine meda sa polenom, mlečom i propolisom.

Sakupljali smo ih sa naših pčelinjaka. Imali svoju prodavnicu, koja je postojala u Kragujevcu desetak godina, tako i kroz veleprodaje širom Srbije i Crne Gore pročulo se za naše domaćinstvo - priča Đorđe put kojim su proizvodi došli do ljudi širom Srbije. I dalje - sve do Ostroga, Žiče, Sopoćana, Svetoj Petki, Velikoj Remeti, Divostinu… Ako ste u ovim manastirima  pazarili med, propolis i druge razne meleme, neki su spravljeni upravo ovde u lepoti Levča.

Đorđe kaže da nema pčelara koji nije upamtio prve ubode pčela. On sam kao sedmogodišnjak kada je kročio u čarobni svet pčelarstva. A, kako nauka priznaje osam hiljada od kada ljudi koriste med. To prikazuju pronađeni likovni prikazi u Španiji, dok se dokazi o „pripitomljavanju“ medonosne pčele nalaze I na hijeroglifima iz drevnog Egipta

Kada je med po prvi put proizveden ovde u Levču - ne zna se! Ali, od pamtiveka bez njega se ne ustaje, niti leže. Svaka kuća ima bar po nekoliko košnica.

Poslednjih nekoliko godina kada ne cvetaju ruže u ovom poslu zbog vremenskih (ne)prilika - ovde priroda pobeđuje. Mnogi su počeli da ga smatraju dangubom jer poljoprivreda je uznapredovala, drugi proizvodi donose veće zaradu. 

E tu dolazimo do plemićkog odnosa o kome nam je mladi Đorđe pričao na početku teksta.

Nestanu li pčele sa planete Zemlje, čoveku kao vrsti ostaje još 4 godine postojanja, rekao je davno Albert Ajnštajn. Setim se često i jedne “rasprave. Kod dede je svratio poznanik i povela se priča o raznim temama, od onih svakodnevnih pa sve do ozbiljnih, kako to biva kada mi Srbi zasednemo. Tako se stiglo i do uticaja pčela i njihovog postojanja i kako je dedin poznanik bio sumnjičav u te priče, deda mu je plastično objasnio značaj pčela. Umesto punu čašicu rakije, sipao mu je samo četvrtinu uz reči koje ću zavek pamtiti: “Da nije pčela i njihovog oprašivanja, rod šljive bi bio manji za oko 75 posto pa ti i ja ne bismo sad uživali u ovoj rakiji nego bismo delili po pola čašice”. Uz smeh ali i dozu straha, dedin prijatelj je na praktičnom primeru uvideo značaj pčela i od tada je redovan u pomoći pri ceđenju meda - priča nam Đorđe sa poštovanjem o ovim malim bićima.

Saznaće i sam tokom odrastanja I svih nezaboravljenih uboda - da za jednu godinu pčele iz pojedinačne košnice opraše do 500 miliona cvetova što je mnogo posla za tako mali organizam. I da tokom dana pčela poseti do 1.200 cvetova u krugu od 2 - 9 km od svoje košnice, a za svog života jedna pčela proizvede tek jednu dvanaestinu kašičice meda.

Saznaće Đorđe i da je postojao običaj u Vavilonu još pre četiri hiljade godina da pre svadbe mladin otac 40 dana opija budućeg zeta vrstom piva spravljenim upravo od meda, pa otuda i izraz “medeni mesec”.

I tako vekovima.. Noćima ovde u divljem i istovremenu pitomom Levču priča se o medu i pčelama, a to vam kaže Đorđe uđe u krv, postanete deo tog sveta a da niste ni svesni…

I posle nema povratka.. jer “Plemstvo obavezuje” - da znanje prenesete dalje, tajnu zdravlja i opstanka koju kriju ta mala bića, kadra da u jednoj minuti zamahnu krilima i do 11.400 puta, a da za kilogram meda pčele prelete 44.444 km ili obim ekvatora pod pretpostavkom da je paša 500 metara od košnice.

Svašta se može čuti ovde u Levču u proleće… Kada Vas ujutru probudi pesma ptica, ćutanje cveća i zvuk pčelinjeg plesa.

 

Izvor: UCentar

Share
Sajt NajStudent.com koristi kolačiće kako bi ti pružio najbolje korisničko iskustvo. Nastavkom korišćenja sajta smatraćemo da si saglasan sa korišćenjem kolačića. Saznaj više o kolačićima ovde.